Dobro vece gospodjice

da li mogu da Vam dodirnem kosu

da li slusate Baha

da li Vam je duša odrasla

i smela kao korak

da li znate da nosite moje svetove

ispod tih trepavica

u osmeh ste me zarobili

briga Vas nije

tecete mi nocima

niz jastuk

ne smem zaspati

da ne umrem bez vremena s vama ispunjenog

zbogom gospodjice

ja odoh medju dlanove Vam

raširite ruke

da mi duša nebu ode

sa Vašim dodirom

zbogom gospodjice

cuvajte osmeh

za boljeg mene

vraticu se..

Ljubav u bodljikavoj žici

Neke se ljubavi u bodljikavu žicu oblače
Sto ih više stežeš one bole jače
Skidaju ruho u danima zmije
Kad se ogoli telo
Crveno vino krv sakrije

U noćima nesanice
Zarobe ruke
Poderu lice
Bodljikave trenutke
Kao zavese skida
Ponekad požuda
Ponekad zabluda
Ljubav u žici
Po žici hoda
Kao licitacija bez ishoda
Svako je kupi
Da je preporoda.

Od uboda leči rastvor alkohola
Laž puštena kao lutalica
Pjesma zakasnelog D mola
Oči kao napuštena stanica
Peroni u vreme bodljikavih žica!
Mira D Živković

Gde su sada Dunav I Sava

 krovovi bilo kog grada

Da mi daju znak

Da sam ziv

Dok po tvom tragu lizem mrak

Na onoj kartici zlatnoj vremena vise  nije

Ne love se vise takve

Na osmeh I stare čivije

Nema me na obroncima planina

Na dnu plavog Dunava

Cujem pitaju  Poneke za mene

Dok tebe čekam

Dok me grli košava

Gde su sada Dunav I Sava

 krovovi bilo kog grada

Da mi daju znak

Da sam ziv

Dok po tvom tragu lizem mrak

http://mediagroup.rs/pesnikinja-mira-zivkovic-na-krimu/

Izašla sam na terasu, da uzmem malo Sunca u dzepove
omirisem proleće
ali šipak
komšinici sa sprata iznad mene
pregorela jaja

sad sam i gladna
nekom od njih
smetaju vrapci iz stare krosnje duda
i urban klinac
pusti Cecu

sad moram i ja da se dohvatim jaja
da odvrnem Šopena
da prospem malo vode komsinici ispod
dok zalivam cvece
mozda malo
i popricamo...

zivot je lep

Mira ZIVKOVIĆ

Tvoja sam Dora Maar
Osjecam ti ruke u procepu rebara
Stvaraš me od čežnji
Prevazilazeci ludog Pikasa
Novim modulima
Praviš me toliko stvarnu
Da mi lizeš ramene u hd rezoluciji
Krv moja napaja ti pixele
zazida me kao mladu Gojkovicu
Matematički sračunato
Zidu nisi dao šansu
Nema mu rušenja
Dok čuva romansu
Od očaja, bola, sexa,ljubavi i otrova
Plačem ko dete
Sto se dva puta ne radjam
Tražim vrh olova u grudima
A tebe u oci gledam
mr d živović

    Resantimanu u povoju
Daćemo djecu svoju..
Da boli, da prodje
Da opet dodje..
Da možemo sebi naricati
Da možemo djecu dati
U glas zapjevati..
Dolazim ja
Dolaze preci
Kupani u krvi
Svetoj reci.
Dolazi puk
Dolazi muk
Dolazi hijena
Obučena kao vuk!
U dane resantimana
Sebi smo ponos i mana
Sebi smo lijek i rana..
Sebi bejasmo i otrov
I hrana..
Mira D Živković
2020