понедељак, 26. јун 2017.

Jos cuvam necekiranu kartu do tvojih snova
Mozda ti zatrebam da sklopis onu pesmu
O flekama na mojoj suknji I tvojim starkama
Eh da
Hteo si zbog mene da propevas
Ja sam tebe cutala sve godine
Niko ne bi verovao
Nikom od nas
Da jedna pesma pokrece
Jedan voz
Bez putnika
Sa mestima samo za cekanje
Kapri
Podgorica
Tu oko Petrovdana
Moja kafana
Smejem se tvojim recima
" slatka si ko med"
popila sam nesto kasnije case zuci
Zbog ravnoteze
I nepristajanja
Nisam te volela
Saznala sam par decenija kasnije
Slabo gledam vozove
Racunaj da ti I bez njih mahnem
Onako drugarski
Seretski
Kako umem...

Нема коментара:

Постави коментар

nastavljamo putovanje sa Teom, njen voz polako ali sigurno juri ka stanici, kroz prozore bili su predivni zivoti ljudi koji nisu znali sta...