Writer - Mira D. Živković , Montenegro

KANIM SE DA ZIVIM Kanim se da živim Da proleću dam boju Mojom haljinom I vetrom onim vojvođanskim Kanim se   Dok u jezeru zelene boje Sećanjem na jutra zimska Odnekuda i oči tvoje Svratiše S prekorom Ne kani se ženo   Ovo je vreme za tebe stvoreno Odlazim s kišom I krišom Po   novi dan   Bar ovim kompjuterskim mišom

oda mom izgubljenom konju      Ponekad nocu sanjam  da jezdimo preko brda da kosu plavu s tvom grivom stapam odavno te zli ljudi  lišiše  života tvoja pitomost  tvoja dobrota jos boje moja secanja na mene neobuzdanu na tebe  osedlana ni grob ti ne znam ali  ponekad ti poklonim  sate  kad me tvoj kas tvoja  griva u detinjstvo vrate nadam se da si okrilatio i da nekad  oblacima kasaš i da se zato tako živ u moja secanja  vraćaš Pesma koja je usla u ANTOLOGIJU BOLIVIJE- DANDO VOZ AL QUE NO TIENE

 Prevari na listu vetar snagu preceni ali na stenu sujetu pokida ko zena bez stida nudeci prohujalo nekom otkinutom od sopstva i sebe lako je lakima da zakovitlaju tesko je stati na crtu  najgorem u nama istruli list i noci bez adrese odnesu to vetrovi s proleca na trnje ce okaciti trag o lakoci postojanja i davanja... od Eve i Adama lisce pokriva istinu golu u nekom molu mozda se sretnu prevari verni