Writer - Mira D. Živković , Montenegro

Poezija - Mira D. Živković: NI PRAVDE NI KAZNE : NI PRAVDE NI KAZNE Umornu dušu Na rasprodaji vidjeh I ženu što za detetom žudi Smeh i plač U zagrljaju Gomila ljudi Nešto č...

DZEPARENJE Puni vam džepovi prostote i nasilja nad umom i mojim i vašim i ne plašim se Istim drumom u pakao idemo vi kao fina gospoda prefinjena pera i manira i ja sto ugristi znadem To čudovište što spava pod odelom skupo plaćenim kreditom nevraćenim Žulja me pogled na prazninu duše na proćerdan život ispod skupa skuta Istog smo veka istog puta sluge i vi , fina gospoda i ja kučka što lajem na sve sto je Čoveku prepreka…

 ATOM U meni spavaju atomi Ce Gevare i seljanke sto pekmez pravi na obronku kroz mene atomi bivsih ljubavnica tkaju misli   iskustvom lece Vezu mi kapilare da u nekom hrastu napuknu od ovih dana i opet cu iz korena i neko novo lice uvuci se menjam oblike U  meni se smeju atomi Zanesenjaka Iz bajki Autora bezimenih I onih sto im stih Bejase pozdrav vetru Menjam oblike Dušu jos ne umem Proklet mi gen Transparentnoscu Jedrim kroz vreme Jednovalentna Spretna Sretna Stovorena od atoma

NI PRAVDE NI KAZNE Umornu dušu Na rasprodaji vidjeh I ženu što za detetom žudi Smeh i plač U zagrljaju Gomila ljudi Nešto čeka Otimam suzu Darujem reči Rasprodajem i ja dušu Kô   moja da nije Sanjam Čekaš li nas   Gledaš li nas   Vidiš li one ruke prazne I one stomake pune Vidiš li čoveka Ni pravde ni kazne Pod kapom Pod nebeskom Ni ne treba Sve je na prodaju Marketing je ključan Dragi Bože Veruj Ja više ne mogu I nemam kome

BUNDA Poznavala sam jednom ženu Što nosila je bundu po svaku cenu Za ljubav svoju rentiranu Imala je bundu zagarantovanu Ta bi odrala i živog lava Samo da je bunda   fensi   i prava Nešto tu u celoj priči nije bilo fer Čim je namakla krzno postala je zver Kako li se sad oseća iz pesme keruša Dok krzno šeta lokalna sponzoruša Molim smerne majke i ćerke Ako baš moraju Neka stavljaju Na sebe samo žive Zverke I ne mora obavezno biti visok i mlad Kao onaj iz priče   Seks i grad U takve dase velike polažem nade Da spasu bar jednu liju da kokoške krade Pravi zagrljaj greje od bunde jače Nek vam se dese Zverke Da zeka potok Još dugo preskače

Kamenolom Ne pišem pesme Počinju da liče na mene Teške su za razumeti Nisu ni za poneti Ni podneti Kad probudim djavola na ramenu vašu pažnju zavredim I to je u redu.. Ali čim da ga nahranim Vama Sobom Djavo ne bira A ipak Uvek pod svoje Baš iste uzima Na oblak cipele prašnjave Odložim Oduzmem Dodam Pomnožim Pa se obožim I utopim medju vas Da me pesma Ne izda nos ponekad napuderisem I dišem lepljiv vazduh od lazi I znoja Palih za cast Kurvinih sinova čuvara djavoljih snova Tek ime da im viri sa naslovnica Politicar Guzica Ne bitno Ja dišem Pluća mi kamenolom Sto bi da tucaju Prodavci magle I krojaci vetrova Srce mi na promaji sneva Brezu Groba neiskopanog