S PROLECA
Jutros mi se otela zdrebica , na kojoj sam jezdila po snovima,,,i moram je razumeti zauzdavanje nije zivot.. snovi nisu zivot samo potka za dane kad zasive neba i kad oci krmeljave umesto radnog stola bi da vide plaze .......... o da , jutro je tako promaseno, kad nisi naspavan jutro je tako dobro kad ti odvucen , uzasan san .. jutro je crkva , gde ispovedim dan ispred sebe, i budem bolja , no sto i mogu da pomislim.. Ponesem onako usput osmehe prijatelja , prezalogajim od dana ono najbolje , osmehnem se ulicnom sviracu sto zavija na cosku da nadglasa zeludac .. Pokusavam da ne osetim gomilu koja demostrira samopoudanje na semaforu,,, kaznio me Bog , vidim im grehove i strahove u ocima,, od kuce do radnog mesta , vidim ceo svet.. i nikog ne vidim.. necu reci svetina, ali nekako mi svi isto obuceni, namazani.. smrde na iste lose kopije parfema i onog sto bi da budu,..