Writer - Mira D. Živković , Montenegro

Noć uz Dunav skida krovove skupe mi donosi snove Pisem osrednje osrednjim jezikom osrednjim ljudima Pritiskam grudima Ono bolje Jer bi me prezirali pokidali Da Pisem o Ničeu, bolu, smrti. Da kažem život se oko kurca vrti Ne nikako Reći istinu, pogubno bi bilo. Pa noć stežem u krilo Perom krpim vene u snove mislene Nije ovo za mene Ne ubija prejaka reč Već slaba odbrana Ostajem sama Ne gorim Ne molim Vlažna sam ja kao noć nad Dunavom I ne mogu ni medj snom ni javom Prosuti misli čiste Jer nemam one iste Za sve iste Mira D Živković

Kad odem tamo Spakovana kao bombonjera sto seta od ruke do ruke Kad me napuste radosti i muke Koji li ce crv Da me nacne Kako, gde Da li ce mi oci otvoriti Usne razoriti Raduje li se meni, nekom mesu sto je hodalo jednom Kao ja, onom isleru iz *96 Ili ce me obici kao los rucak, siti pas Da li cu osjecati mir Kao u zagrljaju voljenog Ili je tamo samo tisina Ja Moji grehovi Bog Moj spas. Mira D Živković

O vode silne, Sto Bogu perete oci U kanjon krotite djecu Ko pliva gresan li je Ko tone umilan li je Ko te porobi silan li je Ko te popije pohlepan li je O vode, silne Bogu umilne Sto krv kvarite Vino gasite.. Djecu u ponore Slobodom davite I vode bistre i mutne Pamte li se usputne Obale ljudi Da li u zuboru nestaju apsurdi O vode, kamenu ruke Tecite sa manje buke Da covjek cuje coveka... Mira D Živković