Writer - Mira D. Živković , Montenegro

Ja zaista ne vidim zasto su razna carstva nasrtala na Srbiju. Niko je nije porobio osiromasio prodao kao njene vodje

Puni vam džepovi prostote i nasilja nad umom i mojim i vašim i ne plašim se Istim drumom u pakao idemo vi kao fina gospoda prefinjena pera i manira i ja sto ugristi znadem To čudovište što spava pod odelom skupo plaćenim kreditom nevraćenim Žulja me pogled na prazninu duše na proćerdan život ispod skupa skuta Istog smo veka istog puta sluge i vi , fina gospoda i ja kučka što lajem na sve sto je Čoveku prepreka…

LJUBAVNA PESMA Najljubavnija pesma napisaće se sama u hladnoj noći decembra pored neugledog kioska sa lošim pecivom kad poljubac na usnama pomeri satove unazad kad pahulja ohladi vrele poglede koji se spoje pod senkom meseca kad u onom neizrečenom zabruje reči ljubavi kao tramvaji u zoru na ulicama velegrada do tada pokušavamo..

Ne bojte se smrti. dok smo tu nje nema kad ona dođe nema nas.. i vi kukavice što u svoj džep stanete ne bojte se vi ste već umrli samo vam ostala uključena ventilacija.. da se ne ubuđate...čekajuci liniju manjeg otpora  čekajući vlasnika obora.. ne bojte se smrti samo tad hrabrost ne treba

Januar, jedan od mnogih… Praznici, dolazimo jedni drugima, neko iz inostranstva, neko iz pizde materine… Delimo poklone, krevete, noći, tajne. Veje sneg, pokriva noć. Ujutro se bojimo tragova, svojih, tuđih... Sanjamo detinjstvo, učimo decu… Okrećemo stranicu, okrećemo ražanj... Valja početi novo. Oni što su došli iz boljih destinacija preziru našu potrebu za sarmom i belim lukom… Mi, njihove utegnute guzice i besna auta… I kad niko ne bi video, menjali bi se na par sati bar... Praziluk, čudna biljka i ima značenje, ne samo ukus. Na Balkanu živiš da odeš, pa da se tako izgubljen vratiš i onda kenjaš, kako si se sveta nagledao, kao znaš, kako Sena miriše jutrom, kako se puši u Bostonu, kako su kurve sve iste koje god boje bile… U januaru se u čoveku zaledi krv, pa puca po jeziku. Pusti ga i Sremac, i Crnogorac, i mlada čobanica i pesnik. Odavno se gleda da se jeftino pazari i skupo proda. Nije bitno, da li prodaješ obraz ili steonu kravu, il’ državu... Volim januar... Uzdam se da ...

Kamenom obeležena sa Čeva Durmitora.. Umivena vodama Morače i Lima zamoljena i od roda i od Boga da te čuvam gde god krenem Jos mi Vidrovanska voda reže grudi jos mi hladi misli devojačke jos se vraćam  bez koraka tebi moja Crna Goro gde mi spava loza moja gde staruje stara majka gde još žute pisma neka od đetića od junaka... U sred ravne Vojvodine, račune sa tobom svodim ako ti se opet rodim  ne puštaj me Da se ponovo izgubim među ljude....

"UZ VINO" - MIRA D. ŽIVKOVIĆ (Iz zbornika "Trijumf pesme i vina") UZ VINO          Noćas sanjam, na divan mi doš ` o Njegoš, niti me pita što se češljam niti što kose farbam. Zagledao se u moje oči nebeske. Osjetih da kroz njih krade moja gledanja, viđenja, moje zablude i čuđenja. Obradovah se, sad će me njegoševski prosvetliti, neću vise lutati, lupati, sad ću i ja ukrasti malo uma slavljenoga u mermeru zatočenog.          `Oć u da ga pitam, da l` bi ;asu vina crmničkoga ili kog drugog, al’ mi se ne dade. Nestala mi pitanja, a odgovore slutim. Da li da mu kazem, da mu „pleme snom mrtvijem spava“, da ni moje oči ne otvara, ono osim  kad idu izborne reklame, il’ se kakva bruka ili muka narodu oko vrta namota. Ćutimo.         Ipak ću vino da donesem, znam ja da je On hedonista, takvi su ti iz krša, i kad se ima i nema, znaju šta vredi. Popiću malo vina, da se dozovem, ...

Odlučila sam ove godine ću ću da letujem u paklu Da se odmorim od uređene države od brižne rodbine savršene sudbine od plaža brda muzike komšija tebe Očekujem lud provod i obećavam onom ko sa mnom napusti ovaj raj! Poslaću razglednicu premijeru švaleru prijateljici celoj ulici Poslaću vam osmeh iz samog pakla osmeh koji pleni i sam pakao će se pokloniti ženi koja je videla neke od vas

U luci sam Ukotvljena a ipak moje sidro skakuce Talase sam pustila da tudje obale bude Samo osmatram Ptice Nebo Ljude I prizor je idilicno stravican Glupost curi Niz oluke opet moje pesme nece razumeti Oni koji sebe jedino razumeju Dobro je njima i ne pisem Moj brod poseru mnoge ptice onako u letu Ali jos uvek imam luku posadu zastavu... Malo li je Mira D. Živković

Kad me budes varao neka to bude sa stilom naruci nase vino i pricaj o meni kako imam sto mana mene to nije zavelo, mozda ce nju kad budes kupio ostatke sebe po sobama zadimljenim pricaj o zvezdama zene se tako zbune zar od cigarete i ociju sa neba dok skapira vec si ti prodao pricu o godinama koje jedu ljubavni jadi kad me se setis opsuj i ja cu tek da smo se u necem slozili MIRA D ZIVKOVIC