Writer - Mira D. Živković , Montenegro

Od mrtvog pjesnika se zazire I mrtav omče namiče Zato se svako pjesniku ne klanja Zato se od mrtvog pjesnika izmiče Zna pučina da pjesnik nije tijelo Sto gasne i zemlja sto po njemu pada Pjesnik je delo i nemir Sto kosmosu pripada Znaju velikani da se pjesnik smješka Niko nije rodjen za novo sjeme Ako ga puina nije zvala- greška Pjesnika ubiju ljudi, a oživi vrijeme U pomen Dobrici , junaku mog djetinjstva Mira D .Zivkovic

Ljubav u bodljikavoj žici Neke se ljubavi u bodljikavu žicu oblače Sto ih više stežeš one bole jače Skidaju ruho u danima zmije Kad se ogoli telo Crveno vino krv sakrije U noćima nesanice Zarobe ruke Poderu lice Bodljikave trenutke Kao zavese skida Ponekad požuda Ponekad zabluda Ljubav u žici Po žici hoda Kao licitacija bez ishoda Svako je kupi Da je preporoda. Od uboda leči rastvor alkohola Laž puštena kao lutalica Pjesma zakasnelog D mola Oči kao napuštena stanica Peroni u vreme bodljikavih žica! Mira D Živković Čerević 2020

Gde su sada Dunav I Sava krovovi bilo kog grada Da mi daju znak Da sam ziv Dok po tvom tragu lizem mrak Na onoj kartici zlatnoj vremena vise nije Ne love se vise takve Na osmeh I stare čivije Nema me na obroncima planina Na dnu plavog Dunava Cujem pitaju Poneke za mene Dok tebe čekam Dok me grli košava Gde su sada Dunav I Sava krovovi bilo kog grada Da mi daju znak Da sam ziv Dok po tvom tragu lizem mrak mdz

Ne priča se s Bogom ko s trgovcem Posadim li ljubav Onda je ne čupaj I ne zanovetaj Ljubav nije valcer Pa da me biraš po gipkosti Ne priča se sa ženom Kukavički Bliža je Bogu Ne kupuj Ne prodaj Ljubav Jer sa ženom I Bogom se ne trguje Mira D Zivković

Pokrili me mulj blato Tonem duboko ne znam ko sam Gola i bosa ni za kud nisam Ostaću tu Sćućurena Kad jednom svane Nekom će zasmetati blato i mulj A onda ću zasijati ja Da opet budem ono sto jesam Gola istina! Mira D Zivkovic

Snovi Usni sebe U bojama života U boji krvi Ne stani nikada kad život mrvi Gužvaj dane Ko postelje Smej se leti Dok te život melje Sanjaj boljeg sebe. Sanjaj Snivaj Mastaj živi sada život lenjost ne oprašta! . Mira D Živković

  Prošlo je vremena od mog putovanja, sklonila  sam se od miševa koji su glodali moju nit, sklonila sam se od ljudi što pitaju, ali moj voz je nahvatala paučina, gledam ga svakog dana kako me zove u nove sudbine , u moju sudbinu, moj svetionik zelja nakrivio se, opominje  uzlazim u moj kupe , sedam na  isto mesto kao pre dve godine, voz je prazan,sablasan, ujedno sam srećna i uplašena ujedno u oblacima, i u bunilu Gde su ljudi gde su nestali ljudi voz polako izlazi iz stanice, moj put uvek vodi medju ljude. prostori vuku me prostori  Na peronu piše cudna reč koju nisam pre srela u svakodnevnici glasi Covid 19! nisam s obazirala puno, možda novo fensi ime stanice. Voz i ja , vijugav put , proleće u hibernaciji Kad ostanemo sami, uvek mislimo o onom što je ostalo za nama, ili o onom što dolazi čekamo čudo nad čudima, čekamo ... Dobro je da nisam sama brodu, pa da imam privatni  brodolom ili da budem novi Galileo. Ovako gvozdeni puk vagona,nosi...