Writer - Mira D. Živković , Montenegro

POEZIJA - MIRA D. ŽIVKOVIĆ Jedne noći zimske Mira Živković sanjala sam da mi krila rastu  tu ispod srca  čudno šarena  sa bojama duge ponirala su mi do komora Bilo je lepo to saznanje da krila imaš da se visini daš da oblake u džep staviš Bolelo je stiskalo me to krilaćenje po oblaku šepurenje Probudiše me pekari što nose hleb i kifle za sve, sto ptice nisu Ako budemo ljudi ostavićemo iza nas mrvice hleba dobrote ljubavi pesme... snova.. za novu sanjalicu sto me noćas menja na nekoj novoj adresi.. Ostaće tragovi traganja i meni i vama Bacimo mrvice.... za novi let Kad se izgubljeni jednom poželimo vratiti među ljude po tragu leta bez krila tragom mrvica bacenim snovima sa oblaka lako prežaljenim ljubavima Ostavimo trag da nas nađu da se nađemo... Mira Zivković

Kanim se da živim Da proleću dam boju Mojom haljinom I vetrom onim vojvođanskim Kanim se   Dok u jezeru zelene boje Sećanjem na jutra zimska Odnekuda i oči tvoje Svratiše S prekorom Ne kani se ženo   Ovo je vreme za tebe stvoreno Odlazim s kišom I krišom Po novi dan   Bar ovim kompjuterskim mišom

' Oću da se bavim politikom Da se afirmišem   Skupo namirišem Da kreiram plate Il ' živote Da se uvučem među idiote Pa da vam pričam   Kad se vratim Da možda par ludaka preobratim Pesmom Osmehom Il ' zadnjim delom Da vrate osmeh Detetu Štap invalidu Da se pokore stidu I sjašu S grbače Meni Tebi Pa k ô ljudi da popričamo Na obali obraza i poraza

Moj windows nocas severnjaci namiguje cisto da mi ne pljunu pod njim brizne duse moje trepavice molecivo  prizivaju san da mi svetlost Lune ne pomuti um Moje sive celije vape za resetom kako da dokazem  ljubav kad nije u redu translate za smrtnike Naucite me kao leptira da izaberem jedna dan da zivim da budem nevina i cista da vama divnim bas nista ne skrivim Naucite me da upalim fanfare osmehom za one sto putuju ka vecnosti da se sklonim  bitnima sto trasiraju puteve kojim ja sigurno necu pevati  la vita e bella!!