Writer - Mira D. Živković , Montenegro

Doći ću ti jednog jutra stazom skrivenom lišćem blatnjavom u skupim cipelama u haljini štepanoj čekanjem Stisnućes mi ruku zadrhtaće oblaci reke sećanja Volim te htela sam reći ali prenuše me ptice sto s breze poletoše i tvoje usne što moje nadjoše. Popucali šavovi ko loša vojska predaju me tebi osvajaču Mira Zivkovic

kakve god signale da uhvatim, ja sam nedostupna by Ja

Ili imas muda, ili si jajara uglavnom je do pakovanja by Ja

Boemija uhvati coveka, kad se prestane zanmati za kolena konobarice, uglavnom je to oko 50-te! Tad pocnu traziti dusu! by Ja

Mira D. Zivkovic 7. април 2014.  ·  Razlicita-bez razlike, Ovih dana me promatraju sugerisu,  uče, da li sam devojka ili žena da li i sam Srpkinja ili Crnogorka da li sam pluvuša ili brineta dal i sam Vojvodjanka poreklom iz brda da koristim latinicu jer nemam stida. Šta da kazem , svetu zabrinutom da sam sve to ja, sto bi voleli oni da sam ja , svoja od jutra do mraka da ne vidim nigde Sunce koje nije moje a jeste i vaše da pišem dušom niti ćirilicom, nit latinicom ako vam se ovakva ne dopadam vi me nazovite pticom i ustrelite rečima u oba krila ja cu i dalje biti prkosna bezimena zaklonjena Suncokretom kad upece s pogledom na mora južna ne delite me nisam vam ja taj broj.. Mira ŽIVKOVIĆ NOVI SAD