четвртак, 07. април 2016.

Doći ću ti jednog jutra
stazom skrivenom lišćem
blatnjavom
u skupim cipelama
u haljini štepanoj
čekanjem
Stisnućes mi ruku
zadrhtaće oblaci
reke
sećanja
Volim te
htela sam reći
ali prenuše me
ptice sto s breze poletoše
i tvoje usne
što moje nadjoše.
Popucali šavovi
ko loša vojska predaju me
tebi
osvajaču
Mira Zivkovic

Нема коментара:

Постави коментар

nastavljamo putovanje sa Teom, njen voz polako ali sigurno juri ka stanici, kroz prozore bili su predivni zivoti ljudi koji nisu znali sta...