Jutro na Satelitskoj pijaci 2018
Volim ponekad otići na pijacu, ponesem dobro raspoloženje, i to bude ovako:
Prolazim pored onih 'Najlon' momenata, gde se sve prodaje, gledam jednu zanimljivu cašu za vino i kupim je cena 30 din, kako moram do povrća tim shorom, gledam okolo na ofucalim cebadima prodaju se dragi pokloni , uspomene vidim školjke piše Budva, onda slede kubici starih cipela, kaze jedan gospodin, ajd probajte ove su baš za vas, Zarine teski kich , šljokice, aj probam jednu, "au bre gospodja kako vam stoje, tako vam bude lepe noge, daću vam za 300 din, rekoh nije to za mene i zahvalih se, idem dalje
Na starom kombiju suši kosti gitara, pokidana ko devojački snovi, a mozda je zbog njih i postojala, onda red slika, vidim dva pejzaža Vojvodjanski motivi potpisani sa Stevanovic, mlad Rom mi poce priču staklo je najdeblje možete da sednete na njega neće pući, otac dodaje i ram je ocuvan, rekoh u šali ne praktikujem da sedim na slike i slikare, sem ako su zdravahni i zivahni
, te da je ovaj vec dovoljno nesrećan što ga prodaje staklo a ne san koji je sanjao dok je slikao klasje mjeseca avgusta čini se i stari svabski bunar,
Pozdravih gospodu i idem na zivi deo medju paradajze i ostale gemize,
Rekoh ajd da kupim jaja,
I tu predusretljiv gospodin, kakva zelite jaja?
Rekoh kod jaja mi je najvažnije da su cela!
Ode on po jaja , žena uze pare:)
Onda ajd da kupim paradajz, i tu bracni par dominira, s tim sto žena ode, smotan delija veli, aj bona uzmi sama, stavih nekoliko parajza u kesu kad ono kilo, " o gospodja u gram ste potrefili, rekoh znam i da se parkiram, sticajem okolnosti razumem se u mere,
E evo jos 5 za to i ubaci u kesu.
Odoh sa pijace, ne zapamtih niti jedno lice samo osjećam u nosu prolaznost i bescenje jaja, paradajza slika, caša za vino.
A šta to vredi ljudi. Gde li je buvljak izandalih duša, imam zelju da kupim jednu dve za neke ljude
By Mira D Žvković
Volim ponekad otići na pijacu, ponesem dobro raspoloženje, i to bude ovako:
Prolazim pored onih 'Najlon' momenata, gde se sve prodaje, gledam jednu zanimljivu cašu za vino i kupim je cena 30 din, kako moram do povrća tim shorom, gledam okolo na ofucalim cebadima prodaju se dragi pokloni , uspomene vidim školjke piše Budva, onda slede kubici starih cipela, kaze jedan gospodin, ajd probajte ove su baš za vas, Zarine teski kich , šljokice, aj probam jednu, "au bre gospodja kako vam stoje, tako vam bude lepe noge, daću vam za 300 din, rekoh nije to za mene i zahvalih se, idem dalje
Na starom kombiju suši kosti gitara, pokidana ko devojački snovi, a mozda je zbog njih i postojala, onda red slika, vidim dva pejzaža Vojvodjanski motivi potpisani sa Stevanovic, mlad Rom mi poce priču staklo je najdeblje možete da sednete na njega neće pući, otac dodaje i ram je ocuvan, rekoh u šali ne praktikujem da sedim na slike i slikare, sem ako su zdravahni i zivahni
, te da je ovaj vec dovoljno nesrećan što ga prodaje staklo a ne san koji je sanjao dok je slikao klasje mjeseca avgusta čini se i stari svabski bunar, Pozdravih gospodu i idem na zivi deo medju paradajze i ostale gemize,
Rekoh ajd da kupim jaja,
I tu predusretljiv gospodin, kakva zelite jaja?
Rekoh kod jaja mi je najvažnije da su cela!
Ode on po jaja , žena uze pare:)
Onda ajd da kupim paradajz, i tu bracni par dominira, s tim sto žena ode, smotan delija veli, aj bona uzmi sama, stavih nekoliko parajza u kesu kad ono kilo, " o gospodja u gram ste potrefili, rekoh znam i da se parkiram
, sticajem okolnosti razumem se u mere,E evo jos 5 za to i ubaci u kesu.
Odoh sa pijace, ne zapamtih niti jedno lice samo osjećam u nosu prolaznost i bescenje jaja, paradajza slika, caša za vino.
A šta to vredi ljudi. Gde li je buvljak izandalih duša, imam zelju da kupim jednu dve za neke ljude
By Mira D Žvković
Нема коментара:
Постави коментар