субота, 27. август 2016.

odlomak iz romana Apokalipsa ljubavi -MIRA D ZIVKOVIC

 
 Noc je posvuda, tamo odakle sam  krenula krecilo se u belo. zidovi cuvaju mnogo toga , da li se krecenjem  brisu secanja necu saznati, 

 Moje je ime Marija, ne znam da li mi je ovo cedno ime obelezilo sudbinu, ali u ovoj noci avgusta 2016 god,  gadila sam se   na prizore ulica, na meso koje je pretilo da odagna zvezde , i sa neba
i iz oka

Mladic premrsav , iznuren , obucen u pokidane farke,  jeftinim zargonom je opisivao smisao tetovaze na levom ramenu,

devojke obucene ko  pariske kurve, nabadale su prve  korake u nepoznato, smejuci se glasno kao
i nekada nase generacije ali smo se mi smejali odredjenim stvarima, dogadjajima , ovo je bio onaj smeh nicemu iz nicega...
sto para usi, kao lokomotiva , 

Kupujem  banane trebace mi Mg, I kalijum, , moram da ubrzam metabolizam,sto zbog godina sto zbog muke u stonaku ..

Noc je 
meso se krece ulicama,  
ne znam ko kidise , ko je zver ko zrtva
ko su ljubavnici sto kidaju meso i ljube se ko relikvije

 od zadnjim para kupujem neku knjigu o spoznaji ljubavi, mozda se negde lepse voli, 
mozda, 
onaj starac kod Lilija i danas me ceka da mu dam za , hleb, 
a ne sluti moj minus do u beskonacno, ali se nadam da se iskupim za sve bele lazi , dok slusam u odlasku Bog ce vam dati draga gospodjo, 

I jeste dao mi je ja sam bogata ,,,,
laku noc..

Нема коментара:

Постави коментар

nastavljamo putovanje sa Teom, njen voz polako ali sigurno juri ka stanici, kroz prozore bili su predivni zivoti ljudi koji nisu znali sta...