HAPPY NEW YEAR


                           MIRA D.ZIVKOVIC

Koreni

Tišine grobova
Remeti krik ludih potomaka
Urlajući nad ženom nerotkinjom
Glas ubogog unuka i sina
Vjetrometina , laju karavani
Vuku mrtve ruke
Dizgine
Konjima
Koje jašu unuci usuda
Ko je živ
đed iz 2018
Ili iluzija od preplašenog sina

U krv zakleti
Strahom razapeti
Grizu
Neke tudje zene
Tudja djeca
Ničiji preci
Ničiji potomci
Bore se za kost
Pod čizmom istog tiranina
Mira D Zivkovic
2018

Posve sam sigurna da bi u ovom vijeku svako mogao biti Nobelovac , biti mis svijeta, ili sto sta drugo, U ovom vijeku je sve stvar da vecina to potvrdi a ne standard, zato je sve sumnjivo, i svi smo sumnjivi, svi se plasimo koje pravi a ko je fejk. U tome nas marketing i lobi, kao skretnicari vode kroz zivot, u kome nismo ni bili prisutni, jer smo tragali za potvrdom vecine.
mira d zivkovic 2018

    PLJUVALI SU GA I LIZALI

    ON UMISLIO DA JE MARKA

 MIRA D ŽIVKOVIĆ

19. септембар у 07:17 · 

Ljubav na muški nacin

Bila je savršena
Toliko savršena da takvu
neću naći sledeća dva života 
Volela me
Bila je lepa
Ja
Ja sam bio muškarac
Koji je varao
Koji se zaljubljivao u tudja ramena
Glas drugih zena
U njihove karijere
Zaljubljivao sam se u haljine
Familije
Ma u sve
onda sam se umorio
Priznao sam
Da sam joj ponizio ime
I da ne mogu pored nje
Šutnula me kao psa
Hodao sam
Padao
Volio
Lagao
I opet se umorio

Sad sam odan Ženi
Koja mojoj Ani nije do kolena
Ali me vezala kao psa

Sretnem ponekad Anu
Imamo dete
Samu
Ruke mi njoj lete
Neću dramu

Ponekad prizna oko godišnjica
Da me jos voli
Smrknuta lica
I opet bi je volio
Lagao
Ja sam pas kog je puštala
Ja sam pas koji se predao
Sad ne znam da li volim
Išta
Ili bilo koga
Zasićen telima
Lažima
Ljubim ženu sto mu dom otvara
Lutam
Da me neko opet očara

Ja sam pas sto liže svaku ruku
Ja sam pas bez gospodara

Hrane me
Prolaznice
Usput mi bacaju osmehe
Smeju mi se u lice
Znaju vec sve grehe

Proklinjem ponekad Anu
Sto me nije vezala
Ovako prevoljen
I nevoljen
Nisam za kolac
Vec za vješala

Po istinitoj ispovijesti poznatog dzudiste P.M.

Mira D

Smrt

Po mene neće doći
Sama cu joj banuti

U lepšavoj haljini balskoj
S podvezicama
I štiklama
Zgaziću svaku sumnju
U besmrtnost

proklet ce me zavidne komšinice
I muškarci što me zaludno svlačiše
U snovima
Ja cu smrt dočekati
Kao autobus za Cazablancu
Platiću kartu odmehom
" Zbogom bednici noćas zavodim Marka Kraljevića
MIRA D ZIVKOVIC

Oko ponoći
zureći  u Mjesec nad Novim Sadom
zagubila sam pjesmu
bila je mnogo dobra
vrcava
obećavajuce bezobrazna
drska

Nisam je mogla ukrotiti
zarobiti
u onaj moj svaštarnik
od snova
telefonskih brojeva
i tragova kafe

Nju sam bas čekala
ona je baš mene odjebala

bežeci od vas
i raznih page
gde sam prethodnice okačila da vise
mašuci besmislu i pesnicima
 nije znala moja pesma
iz noci Mjeseca
da sa mnom nema šale
pa jutros debelim mastilom
vežem za dan Gospojine
pjesmu o pjesmi

da se zna
ko je pesma
a ko gazda
by Mira D. Zivkovic