knjiga

              juce sam posadila drvo

                za moju novu knjigu

             raste brzinom

              svetlosti

             ne zalivam ga

             zapisavaju ga gluposti ljudi

            eno ga danas do metra stiglo

            polako ljudi

            sutra ga vec moram u papir

            a knjiga

            mi na oci izlazi
         
         

1. Najteze je sirovini - dokazati da je sekundarna-Mira D. Zivkovic

Nista nas ne moze ozdraviti, usreciti
Ukoliko se vodimo kroz zivot tudjim pravilima, bez spoznaje sopstvenog bica, bez merenja vremena svojim casovnikom.
Intuicija nam je data da nas vodi
I ako joj se odupiremo cesto zivimo tudje zivote
Ako bi poimali zivot kao najibicniji Indijanac ili covek koji nema ambiciju da poseduje prirodu druge ljude bili bi srecniji od Bila Gejtsa
Sreca je toliko obicna..
Da bude neprimetna ..
18 pari cipela
5 stanova .
Ne moze popuniti prazan zivot u dusi..
Ali duhom bogati mogu ziveti beskrajno bogato smejuci se I ljubeci se na kisi
Ja verujem da se sve desava jer treba bas tako
Samo covek koji zivi bez potrebe da bilo sta kontrolise I menja na silu je srecan..
Otpor sreci je potreba da nas drugi moraju ciniti srecnim a ne mi sami.
Ruseci balans u mislima rusimo svetove..

Mira D Živković

PEDIGRE

Ne pišem pesme
Počinju da liče na mene
Teške su za razumeti
Nisu ni za poneti
Ni podneti
Kad probudim djavola na ramenu
vašu pažnju zavredim
I to je u redu..
Ali čim da ga nahranim
Vama
Sobom
Djavo ne bira
A ipak
Uvek pod svoje
Baš iste uzima
Na oblak cipele prašnjave
Odložim
Oduzmem
Dodam
Pomnožim
Pa se obožim
I utopim medju vas
Da me pesma
Ne izda
nos ponekad napuderisem
I dišem lepljiv vazduh od lazi I znoja
Palih za cast
Kurvinih sinova
čuvara djavoljih snova
Tek ime da im viri sa naslovnica
Politicar
Guzica
Ne bitno
Ja dišem
Pluća mi kamenolom
Sto bi da tucaju
Prodavci magle
I krojaci vetrova
Srce mi na promaji sneva
Brezu
Groba neiskopanog
Mira D.Živković

mira d zivkovic

dobro vece gospodjice
da li mogu da Vam dodirnem kosu
da li slusate Baha
da li Vam je duša odrasla
i smela kao korak

da li znate da nosite moje svetove
ispod tih trepavica
u osmeh ste me zarobili
briga Vas nije
tecete mi nocima
niz jastuk

nesmem zaspati
da ne umrem bez vremena s vama ispunjenog

zbogom gospodjice
ja odoh medju dlanove Vam
raširite ruke
da mi duša nebu ode
sa Vašim dodirom
zbogom gospodjice
cuvajte osmeh
za boljeg mene
vraticu se...

Mira D.Živković