субота, 04. фебруар 2017.

dobro vece gospodjice
da li mogu da Vam dodirnem kosu
da li slusate Baha
da li Vam je duša odrasla
i smela kao korak
da li znate da nosite moje svetove
ispod tih trepavica
u osmeh ste me zarobili
briga Vas nije
tecete mi nocima
niz jastuk
nesmem zaspati
da ne umrem bez vremena s vama ispunjenog
zbogom gospodjice
ja odoh medju dlanove Vam
raširite ruke
da mi duša nebu ode
sa Vašim dodirom
zbogom gospodjice
cuvajte osmeh
za boljeg mene
vraticu se...
Mira D.Živković

Нема коментара:

Постави коментар

nastavljamo putovanje sa Teom, njen voz polako ali sigurno juri ka stanici, kroz prozore bili su predivni zivoti ljudi koji nisu znali sta...