петак, 29. април 2016.

Ljubav -prvi čin



 Ako se noćas ko đe voli
iskreno se nadam
da se ne junači 
kao sto smo ja i ti
 one noci  kad rekosmo
dovidjenja Montenegro

teskim ,  prljavim vozom
odosmo u hajduke
ljubeci se 
onako  da sve ponizimo
 sve uzdignemo
pogledom mutnim
 stiskom 
sto u večnost sluti

 ti
sto mi iz pjesme ne izlaziš
 iz srca uteče
kako nisi obećao
kako si se u pretke zaklinjo

da ćeš izdati i oca i majku
i đecu nerodjenu
samo ne ovu ženu
sto ti oko u dlan dariva
da njim gledaš nevidjeno

 sad neđe postiđeno
sećas me se
  grešnicom zoveš

mene od sebe otimaš
na dar 
darivaš paklu
 i lomači
 čim sam ostaneš
 čelo smračiš

svlačis me i ujedaš
i sad me evo boli
ne pitaš kako je meni
samo da osetim
da još voliš

da zube lomiš
kad me spomenu
mene ženu
sto pališ
da osvijetliš  sumrake

u zoru me puštaš
Sunca zraku
da me dogori
da ni pepeo ne ostane 
ali do podne 
već ti falim
pa opet te eto u naše dane

i opet grižeš da boli
lazeš 
da ne voliš
a cemu onda 
 "seen"








Нема коментара:

Постави коментар

    PLJUVALI SU GA I LIZALI     ON UMISLIO DA JE MARKA  MIRA D ŽIVKOVIĆ