...jako je vazno putovati, nije neophodno videti nove predjele koliko putovat ikroz sebe i secanja, toliko mi se cini da bi sve popravila drugacije uradila, oprostila, i ako mnogo toga nije moguce, vazno je to znati, to je ljubav prema sebi, ako smo oprostili drugima ono sto nam je bio bol ranije , mi smo porasli do besmtnosti..
mali ljudi ne prastaju to ne ocekujte, to vam je kao da sipate litar vode u solju za espreso,oni  zive od ljubavi koju i dajete i tvrde da ljubite za 10!
 Do onog trena kad im povredite sujetu, i kazete nesto sto ne prija, oni su na povrsini jer su laki, ima ih u politici, nauci , umetnosti, cesto imaju izgradjen nick, iza kojg se kriju , vesto biraju drustvo, rodbine su se odrekli jer ona nije dobra za njihovu reputaciju, cesto ne govore tacno odakle su, ali su redovno obisli svih 7 svetskih cuda..

oni ne prastaju, ne vole , oni uzimaju kao  rent a car sve , plate da se klate, svesni toga 
i strahuju da ne ostanu bez ugleda i novca jer bez toga bi bii veliko nista , cesto ruzno govore o svim ljudima koje znaju, nemaju prijatelje, pa to pravdaju da im niko nije ravan, interesantan, ako i nekog puste potrude se u prvi mah, da taj neko bude njihov besplatni bilbord, da ih dize , divi im se a onda i njega kao wc papir bace , puste vodu i idu dalje..
ti ljudi su posledica nestajanja ljubavi prema Bogu , cestitosti, postenju, porodici.
cesto ce vam govoriti da ste samo vi vazni, da nista i niko nije vazan, i kad vam budu trebali nestace...